Ernest Rutherford (1871 1937) bio je profesor fizike u Montrealu, Manchesteru i Cambridgeu. Smatra se osnivačem teorije o raspadu elemenata i time je ustvari utemeljio modernu teoriju o građi atoma. Dokazao je da je pojava radioaktivnosti povezana s istovremenim pretvaranjem jedne vrste atoma u drugu vrstu. Za svoja istraivanja o radoaktivnosti, to ih je proveo s Fredrikom Soddyjem, dobio je 1908. god. Nobelovu nagradu. Otkkrićem atomskog jezgra (Ruthefordov atomski model) izvrio je 1911. god. značajni naučni podvig. God. 1919. uspeo je da pretvori vodonik u kiseonik i time je prvu transmutaciju jednog elementa u drugi. Njegov dugogodinji saradnik bio je Otto Hann, kao i Fritzom Strassmannom 1938. god. Radeći zajedno njima je uspelo da izvedu prvo eksperimentalno cepanje atoma.